Jelena Stanojčić

Jelena Stanojčić

Jutra su im ruševine, i glad, i strah.
Jutra su bol koja para utrobu,
Tišće grudi, u njima su oči pustinja
U kojoj umiru snovi.
Projektili ubijaju živote,
Urušavaju temelje katnica.…

više

Jelena Stanojčić

Ljeto predugo traje.
Ukralo je i dio proljeća i ne posustaje.
Pratila sam njegova raspoloženja
A ono je suho kašljalo
Tri mjeseca, devedeset dana ili 2160 sati, i još ne prestaje.
Zamršena strujanja na planetu su ispremještana.…

više

Jelena Stanojčić

Ulazi mi kroz prozore
pa me budi
i doziva da mu priđem
u zagrljaj da mu padnem
da uskočim u njeg’ snena
da krenemo kako znamo…

više

Jelena Stanojčić

Moji snovi imaju  tijelo
Tajni scenarij i sliče na priču;
Moji  snovi noću se šuljaju
A danju iz njih koprive niču.

.…

više

Jelena Stanojčić

Ne volim te, vjetre!

I zbog toga što me jutros
Onako drsko probudi
Lupajući u moje rolete.…

više

(kad prođe jedna godina)

Jelena Stanojčić

Ova prolaznost
Zapisana je u našim rukama
Koje sve umornije grle,
U našim očima
U kojima se muti obzor,
Na našem licu…

više

Jelena Stanojčić

Lako je u onim danima
Kad se probudim
Pa sama sebi značim,
Iznutra zračim.

.…

više

Jelena Stanojčić

Kad umire lišće ja sam puna slutnje
I neka fina tuga naseli mi oko
Hodam krajolikom sa pjesmom od šutnje
Ushiti do suza u meni duboko.

.…

više

Jelena Stanojčić

Vi me ne znate, a ni roditelji nisu me znali
Al moram vam se požalit na nešto što me opako tišti
Imam četiri godine, i htio bih biti mali
Poput mlađeg brata, da samo sisam i vrištim.

.…

više

piše: Jelena Stanojčić

Da sam ja netko… pjevao je Davorin Popović s Indexima sedamdesetih godina, a ja ovih dana u mislima ponavljam što bih napravila da sam je NETKO.

Kao prvo, ZABRANILA bih izradu svih vrsta oružja, čak i igračaka za djecu u obliku tenkova, pušaka, oklopnih vozila, bombi… pa neka se onda psi rata tuku prsa u prsa i nek tako ginu, ako im život nije mio.…

više