Miljenka Koštro
Pitam te, živote
Koga bih drugog
Breme si mi dao
I baš te briga
Tako pedeset i koju
Što si mislio
Da ću olako odustati
Da ću posustati
E, neću
Nego lijepi moj
Za ruku me smiraju vodi
Putovima mekih izlazaka
I rumenih zalaska sunca
U susret hladnoj buri i kislom jugu
Stisnut ću zube
Vrištati ako treba
Smijati se glasnije
Pustiti suzu
Pogledati u daljinu
I bez straha krenuti dalje
Pitam te, živote
Ne nudiš odgovor
Takav si, kakav si
Svejedno, klanjam ti se
Objeručke te grlim
Živote, volim te jako
Živim te polako
Čarobnjak si
Pomiluješ me
Pokloniš mali znak pažnje
Povremeno ukoriš
Usput, nešto ćemo se i dogovoriti
Hoćemo li, prijatelju
Prije nego zauvijek zašutim
Znaš, jednom se živi