događaji, vijesti, najave i aktivnosti Hrvata u Berlinu
OSVRT POVODOM:
piše: Romano Sole
“Druže Ivo ljubičice bijela, tebe voli omladina cijela
Druže Ivo mi ti se kunemo, da sa EU puta ne skrenemo
Drugarica Kosor sadi rosno cvijeće
Dok na grobu Milkinom – Ivo pali svijeće.”
Romano Sole (inspiriran člankom objavljenim u jučerašnjem “Jutarnjem listu”)
Iako samo ime “Jutarnji list” neodoljivo aludira na svjetlo i buđenje novog dana,…
Slatko i previše opojno, uz glasove melodije Snova i savršenog
zvuka u očima, jedna prljava maštarija, u dodiru po oblinama tijela,
kao savršena simfonija pjeva sexualnosti,
pomalo drugačija od one namijenjene nama, ljubavnicima,
slatkogorki osjećaj u zabranjenom svjetu vođenja ljubavi,
Nezamisliva misterija onog neponovljivog osjećaja,
da si mi sada u mislima, i sviđa mi se ta pomisao
da te koji put i uspijem uzeti za sebe,
proglasiti svojom, prepustiti se trenucima maštanja,
previše slučajnima, brojanju zvijezda Padalica i otkrivanju tajni,…
NEOBIČNI PROJEKT NATAŠE DRAKULA
tekst i foto: Sonja Breljak
U Kunst Haus Meinblau u ulici Ckristinenstrasse broj 18/19, u sklopu umjetničkog centra Pfefferberg smješten je odnedavno jedan neobičan projekt, umjetnički perfomans.
Tema ovog projekta je prilično nesvakidašnja. O njoj se ne govori previše u javnosti. Poput nekog je tabua. A prisutna. Kompleksna. I državnim zakonima i …kažnjiva!
Radi se o sklapanju braka radi dobijanja dozvole boravka,…
tekst i foto: Sonja Breljak
Berlin/Savez hrvatskih društava Berlina e.V je organizirao veliku, dobrotvornu akciju prikupljanja rabljene, upotrebljive i čiste odjeće i obuće, posteljnog rublja, deka, školskih torbi i ostalog školskog pribora, higijenskih potrepština, igračaka i novčanih sredstava namijenjenih potrebnima u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini.…
POVRATNIČKI DNEVNIK
piše: Emil Cipar
Ma ljudi moji!
Imam dva oka, dva uha, jedan nos, JMBG, OIB, dopunsko zdravstveno osiguranje, govorim i pišem hrvatski, panično nastojim biti prosječan …ali ne polazi mi to za rukom.
Imam veliku tjelesnu manu. Na čelu mi stoji napisano velikim i masnim slovima …POVRATNIK.
Problem je u tome što ja to ne mogu vidjeti, ali svi drugi to jasno vide i upućuju sažaljive poglede.
Dobro …pitaš se s pravom kako ja to znam kada to sam ne mogu vidjeti.
Pa najbolje je da ti pojasnim na primjerima iz života.…
ISELJENIČKE PRIČE
piše: Sonja Breljak
Pričali mi poznanici kako su dolazeći u Berlin, tamo s kraja šezdesetih godina, naši ljudi znali stanovati u ulici ili zgradi gdje je bio veliki broj obitelji iz istog mjesta. Nekako, u prvu ruku bilo se lakše snalaziti oslanjajući se na rodbinu, prijatelje, sumještane. Tako se ono nešto malo slobodnog vremena provodilo unutar poznatih lica.
U domaćem okružju i na maternjem jeziku.
Tad je to doprinosilo da se naši ljudi drže zajedno u tuđem…
DEA’S TAGEBUCH
piše: Andrea Vidović
Nun bin ich hier. Schon fast seit drei Wochen. Und ja …langsam leb ich mich hier ein. Ich hab mich an mein Projekt gewöhnt. An das viele Arbeiten. An die anstrengenden und stressigen Kinder. An die hohen Zäune Pretorias. An das frühe Untergehen der Sonne. Ja! Sehr langsam empfinde ich es als normal.
Die sozialen Unterschiede…
Ab heute an unserem Seiten neue Rubrik …DEA’S TAGEBUCH. Andrea Vidović, junge Berlinerin, weilt im Auftrag der Deutsche Entwicklungsdienst in Pretoria – Südafrika. Wir kündigten es an.
Was treibt junge Kroatin in Slums von Pretoria? Wie ist sie angekommen? Was macht sie da?
Auf diese und anderen Fragen hoffen wir von Dea selbst Antworten zu bekommmen. Sie wird sich mit ihrem Tagebuch regelmäßig melden.
Die Redaktion freut sich sehr das junge Leute ihre Erfahrungen bei uns anderem mitteilen wollen. Nachahmer gesucht …und
…viel Glück Dea!…
Već duže vremena sjedim pred ovim člankom i razmišljam o razlikama, koje su to samo zbog toga jer ih mi takvima vidimo, jer želimo da one postoje. Ponekad ih želimo maknuti u strani, ponekad želimo razgovarati o njima …ali ukloniti ih potpuno, izbrisati iz našeg života …to ne želimo ozbiljno.
Ovo je trebala biti normalna medijska vijest dnevne težine. To znači …jednoga dana …u jednome mjestu …dogodilo se nešto.
Drugoga dana …u drugome mjestu …dogodi se nešto drugo i zaplijeni na trenutak…
Jedna životna priča
piše: Veronika Vere
Dođoh do kuće, a tamo svi već polegli. Kuća zaključana. Što ću sad, pomislih? Zar je otac zaboravio da sam ostala na roditeljskom?Nema mi druge nego pokucati. Uzalud, nitko ništa ne čuje. Kucam ponovno …jače! U kući se začuje komešanje. Digne se otac i dođe do vrata, a iza njegovih leđa i mama.
-Vidiš li samo u koje doba kurva dolazi kući? Još će…