Jelena Stanojčić
Neki bliski ljudi ponekad izgube uši
Pa nas ne čuju
A onda mi, darovani obzirnošću,
Ne želimo im reći da oni nemaju uši
Jer nam ne bi povjerovali.…
Jelena Stanojčić
POLJA DJETINJSTVA
KAD LJUDI OSTARE
LJUBAV U TRAGOVIMA
DANI
Jelena Stanojčić
Zgrčeni, teku moji dani
Obrise im na čelu vidim
A na dlanovima ništa ne piše
Zakotrljalo se i sivo i crno
U krugovima, u zamkama, u labirintima ostaje
Iznutra, svejedno, čujem pjesmu
Umotana je i krhka k’o nada
Odnedavno ništa ne razaznajem, ne nazirem put
Živim na prostorima beznađa…
SMISAO POSTOJANJA
Jelena Stanojčić
Od mora tvoje ljubavi, majko
U tragovima su ostala samo zrnca soli
Što iskre kao najsjajniji biseri u tvome gnijezdu,
Vraćajući duh prohujalih godina
I tebe, majku, najsjajniju zvijezdu.
A sad si odjevena u suton čekanja
Požuruješ dane na rub bez povratka.
Ušuškavam i grlim tvoju bespomoćnost
Dok um mi zarobljen smislom postojanja
ISTINA
Jelana Stanojčić
Mislili su je obeščastiti
Nevinu uprljati, ukrasti joj ime, iskriviti,
Mislili su zatvoriti je u tamnicu, spaliti na lomači
Mislili su pokopati je tri metra ispod zemlje,
I zauvijek joj oduzeti sjaj.
Mislili su da je se nitko više neće sjećati
Da je zaboravljena, oskrnavljena, blijeda i jadna
A ona se pojavila u svoj svojoj veličini
U svoj svojoj raskoši u pravom trenutku, na pravome mjestu.…
AKO OSTANEM
KAKO DA TI KAŽEM
Jelena Stanojčić
Kako da ti kažem da je ljubav prošla
Zapela u vremenu, ostala u hladu…
Više ništa nije kao što je bilo
Naša dva bitka ne dišu u skladu.
Kako da ti kažem da sam se promijenila
I da je ljubav našla nove pute?
Kako da ti kažem da volim te sve manje
I da se ne ušuškavaš u ljubavi skute.…
JUTRA MIRISNA
Jelena Stanojčić
Donedavno su u roditeljskoj kući mirisala jutra
Na tople uštipke i kajmak slasni
Budila me nježnost tvoga glasa, majko
I oči pune ljubavi, ko jutro rose.
Ponekad si tiho pokucala na vrata moje sobe
Bojažljivo, strepeći da me ne probudiš ako još spavam
Lagano bi ih otvorila,
A miris kave koju si nosila u šalici…