Jelena Stanojčić

Jelena Stanojčić

Volim ona jutra kad kucaju na okna
I pozdrave me snenu s kapima kiše
Kad su mokra, sjetna, ko njiva u jesen
I kad kaplju, kaplju sve više i više.

Volim kišna jutra kad se došuljaju
Pa lupkaju tiho il’ jako, sve jače…
Razbude me kaplje što u stakla kljucaju…

više

Jelena Stanojčić

Blaženstvo mira i spokoj u duši
Ima li ljepše melodije u krugu?
Kad sve je onako kako biti treba
Kad ništa ni približno ne sliči na tugu.

Kad jutro diše u ritmu kiše
A pogled mi je još svilen i snen
Kad prvom kavicom budim maštu…

više

Jelena Stanojčić

O, kišo!
Iscrtaj mi još dugu
Nek’ bude pečat ovom danu!
Simbol onoga što jeste i što nije,
Da se samo u najluđim maštarijama
Onim dječjim
Uspijem provući ispod njenoga luka
I ispunim srce željom.…

više

Jelena Stanojčić
Sve si brige prebrodila sama
Sve si nade u nas položila
Radila si i vrijedno i teško
Nas četvero, a s tobom ni jedno.

Dani su se u mjesece slili
A godine u minute, sate
Sve je prošlo brzo i u žurbi
Sad smo stalno u mislima na te.…

više

Jelena Stanojčić

U kutu usana
Osmijeh se izgubio
Uzdah je proparao radost sunca
U grudima zatitrao nemir
Misli zavijorile na povjetarcu kao rublje:
Proljeće je pokucalo na vrata
I umotalo me u svoje želje.

Prostire nam cvijetne poljane…

više

Jelena Stanojčić
Neki bliski ljudi ponekad izgube uši
Pa nas ne čuju
A onda mi, darovani obzirnošću,
Ne želimo im reći da oni nemaju uši
Jer nam ne bi povjerovali.…

više

Jelena Stanojčić
Gdje su moja bosonoga polja
Gdje su trave, livade i cvijeće
Gdje su šume prepune mirisa
I potočić što žuborom teče?…

više

Jelena Stanojčić
Kad ljudi jako ostare,
muškarci i žene
počinji sličiti jedni drugima.

Kad ostare,
lice im se spusti do vrata,
a vrata nestane.

Kad ljudi ostare…

više

Jelena Stanojčić
Osipaju se moji dani.
Ne plešu na lovorikama svojih pobjeda.
Ni poraza nema, a nema ni kušnji.
Pedeset nijansi crne, sive ni na pomolu.
Osmijeh se sakrio iza zuba, a ljubav nalazim samo u tragovima.

Sve kleči, kao zastava na pola koplja.

Umirem li to lagano, a da i ne znam?…

više

Jelena Stanojčić
Zgrčeni, teku moji dani
Obrise im na čelu vidim
A na dlanovima ništa ne piše
Zakotrljalo se i sivo i crno
U krugovima, u zamkama, u labirintima ostaje
Iznutra, svejedno,  čujem pjesmu
Umotana je i krhka k’o nada
Odnedavno ništa ne razaznajem, ne nazirem put
Živim na prostorima beznađa…

više