Neustart des kroatischen Grossschriftstellers Miroslav Krleža in der deutschen Übersetzungsliteratur
Von Gojko Borić
„Wer ist Miroslav K.?“ So betitelt der bekannte deutsche Slawist und Kroatist Prof. Dr. Reinhard Lauer seinen schmalen Band über den im deutschen Sprachgebiet zu Unrecht wenig bekannten kroatischen Großschriftsteller Miroslav Krleža (1893-1981). Die Ursache für diese mangelnde Beachtung sieht er unter anderem in Krležas schwer auszusprechendem Namen, was eher anekdotisch gemeint ist. Die eigentliche Begründung dürfte eher an der schwierigen Beziehung zu seinen Verlegern in Österreich…
Sjetim se uvijek djetinjstva i jednog prijatelja. On je imao dovoljno hrabrosti učiniti sve ono što smo mi samo mogli sanjati.
Berlin/ Neplanirano, radi zdravstvenih razloga, provedoh ovu, netom minulu subotnju večer uz tv program umjesto program Slavonske večeri u Hrvatskoj kulturno-umjetničkoj i sportskoj zajednici Berlin. Tako, umjesto tamburica i slavonskih plesova, pogledah i poslušah pjesme Eurosonga 2017.
Jesmo li, zapravo, sretni?
Kao dvadesetsedmogodišnjak i pripadnik mladih koji nisu više toliko euforični kao što su to mladi nekada bili, odlučih se podići svoju ruku visoko u zrak i reći: DOSTA! Poput onih studenata koji su sedamdesetih godina po svijetu dizali revoluciju i bili pokretači za bolji svijet. … 
O događanjima oko predstave Olivera Frljića ”Naše nasilje i vaše nasilje” (24. travnja 2017.) na Marulovim danima više-manje je sve rečeno. S tim da, ako ćemo govoriti o tome što se zbivalo ispred HNK u Splitu uoči samog početka, valja reći da su mediji, u većini slučajeva, mahom popratili pogrdne uzvike nekolicine ljudi i njihova zajapurena lica, dok su prethodno najavljen (demokratski) prosvjedni skup s nizom uljudnih govora i s nekoliko stotina nazočnih, popratili – gotovo nikako.… 
Uskrsni ponedjeljak je svetak za sebe, i za KUD Stružec, koji je imao pune ruke posla, i malo vremena za svoje obitelji, na najveći katolički blagdan, Uskrs. Jer cijelu zimu i tjedne prije Uskrsa, pripremalo se za taj dan. Radili su se ukrasi od krep-papira, šivale se dječje nošnje sa šarenim fertunima- kao što su bili nekada, s tregerima na leđima, na prekriž, s volanima, našivavali se fertuni za kuharice, sa motivima nekadašnjice.
E, što neće Švabo sve izmisliti! Govorilo se tako kad bi se divilo nekoj tehničkoj napravi.