Vugri se pokupili i zgubili, dežđ i dalje zašprihava, a ja sem, čini mi se, nekaj polučila i nafčila…
Božica Jelušić
I tak, nakon dve vure motanja i hrmbanja po Barnagoru, naleteli jedni Vugri, pak da bi malko hodali i razgledali po parku i stanu… Medtemtoga, dežđ štrka, v želucu kruli, raspoloženje mi je v nekakvoj škarpi pod šumom, ali hajd …takvi smo mi Horvati, emberi kak se šika.
Otključam, lovasimo po sobama, zagledaju špigle, glajže, police i kamine, lepo im diši, makar meni po mišima vonja, akoprem sako svoju štimu zna. Z rukama mašemo i križmenčemo, ampak ti ljudi…
Raspolučenost između prošlog i sadašnjeg, između odrastanja u zavičaju i životne zrelosti u tuđini, transponirana je u pjesnički svijet kao suprostavljanost između tame i svjetlosti, između svitanja života i iščeznuća.