IZGUBLJENA JAJA

Iz bilježnice moje bake      objavljeno 26. studeni 2010. godine
piše: Emil Cipar

Prije par dana imao sam problema sa zubnim mesom. Nije bilo ništa strašno da bi trebalo praviti paniku, ali za par dana sam morao zaboraviti ustaljene navike. Počinjali problemi ujutro sa pranjem zubi, a završavali navečer. Najveći problem bilo jelo. Bio sam tih dana više gladan nego sit. Normalno je da onda cijeli dan razmišljaš o jelu. Palo mi na pamet da je u menzi tvornice  „Honsel“ u Meschedama, često bilo jelo, koje se…

više

MIRIS KRUHA

Marijan Gubina: “260 dana”
U kući je bila čudna, dosad neviđena, atmosfera. Ne mogu reći kao u zatvoru, no sigurno nije kao u normalnoj obiteljskoj zajednici. Tišinu je prekidao jecaj i stenjanje oca. I taman kad je mama došla u fazu da liječi tatu, osjetio se miris kruha iz peći na drva. Usta su se punila slinom. Unatoč tome što se počeo miješati miris kruha i rakije s tatinih obloga,  prevladavao je miris kruha. Kruha kojeg smo bili toliko željni da smo skoro prekinuili pečenje i pojeli ga prijesnog. Mama nas je uputila na kupanje, a mamina molba bila …

više

ŠTORIJA O CIPLIMA PUTNICIMA

ŠTORIJE IZ MALOG MISTA
piše: Jadran Šantić Šangarelo

Ma palo me napamet da van nisan ispripovidija jednu štoriju o ciplima putnicima. U doba ovega nesriknjega rata živija san u Paiz (a to je za one ća neznaju Stari grad oliti Pharos na drugemu Braču oliti Hvaru). Ka ratni vojni invalid san dobija na korištenje jednu srpsku vikendicu skoroz devastiranu ma za reć je da su je devastirali lokalni štakori, a ja san je uredija i sa gušton živija u Paiz di živedu jako duševni i smišni judi. Kako nisan jema svoj kajić posudila mi je jedna dajnja rodica svoj tako da san moga odit na …

više

TATA JE S NAMA

Marijan Gubina: “260 dana”
Dugo je trebalo osobi da se približi, no kako se približavala, tako je sve više sličila mom tati. Ocjenjivao sam, tj. uspoređivao glavu, kosu, pokrete. Podigao je glavu. To je tata!

Toliko sam brzo htio sići s drveta da sam usporio sam sebe, no došao sam do grane s koje mogu skočiti. Skočio sam na noge, pao na glavu i kao pantera iz ležećeg stava zagrebao prema svom tati.
Zbog prevelike želje da stignem što prije, trčao sam kao lud, …

više

LUDA TUNA NA PARANGALU

ŠTORIJE IZ MALOG MISTA
piše: Jadran Šantić Šangarelo 

Ovo ča ću van sad spjegat živa je istina, samo ču ja velikin ribariman prominit imena a more bit da imena neču ni duperat.

U jedno naše lipo dalmatinsko misto di jema ribari više vengo brodi živedu dva stara prijateja. Ta dva stara prijateja se toliko družidu i karaju da se more i o toj temi napisat velika štorija, ma o temu drugi put.…

više

DALMATINAC NA SMUČKANJU

ŠTORIJE IZ MALOG MISTA
piše: Jadran Šantić Šangarelo 

Je judi moji …ovo van je štorija iz malega mista. Malega mista na ijadu i po metri nadmorske visine. Malega mista di se samo radi lipi staz za smučkanje (ća bi mi dalmatinci rekli) …beredu pusti pinezi. Je, je! …dobro ste proštili, a moran van spjegat i jednu važnu informaciju da su na toj lipoj lokaciji i na svin okolnin mistiman Hrvati najbrojniji gosti i da svaku godinu u prvi misec jema hrvatska šetemana di se sviri hrvatska glazba i hrvatske pisme i to tuta forca.…

više

BOBI

Marijan Gubina: “260 dana”
Eto, i taman kad nam je dao razloga za sreću opet je još gore. Tjeraju nas našoj kući, a tatu ostavljaju na strijeljanju. Svi smo nepomični, nijemi, a suze same liju, kako kod nas, tako i kod njih. Moj tata se trudi zadržati suze i tihim jecavim glasom moli mamu da nas odvede. Mama nas drži za ruke no ne kreće. Pognula se i jeca. Moli Boga i sve svece pa priča nešto što ne razumijem.

-Kreći, kurvo ustaška! Vodi tu kopilad dok vas nisam pobio.

više

LITNA KARTOLINA

ŠTORIJE IZ MALOG MISTA
piše: Jadran Šantić Šangarelo 

Da se nebi krivo svatilo neće ovod bit rić ni o kavoj poštijerskoj kartolini, vengo o jednoj smišnoj dogodovštini koja se zbila u jednemu lipome i smišnome dalmatinskome mistu.

Kako svi znate lito je najluđe vrime o godine kada se spušćaju turisti sa svi stran svita da bi vidili lipote naše Jadranske obale, a napose lipote naši otoka i škoja u kojiman su sakrivene najlipše vale i valice na svitu.…

više

TRGANCI SA SIROM

Iz bilježnice moje bake
piše: Emil Cipar

Čim dođe zima dođe mi želja za tipičnim zimskim jelima. I to ne nekim kompliciranim, već onim jednostavnim, starinskim. Kuhinja moje bake pojavi se pred očima kao da je jučer bilo.

Bilo nas tada puno čeljadi u maloj kući u blizini Prnjavora u Bosni. A kuhinja nije bila samo kuhinja, već je imala višestruku namjenu. U njoj se jelo, kuhalo, grijalo, primalo goste, molilo, kartalo, plelo, prelo, tkalo, održavala prela……

više

KALUPAŠI

Marijan Gubina: “260 dana”
Umirivala me mama obećanjima kako će sve biti dobro, kako ćemo se jednom vratiti kući i opet imati sve. Kako će mi napraviti kalupaše[1] i gužvaru s orasima i makom.

Gotovo da smo se i privikli na smrad u prostoriji. Gotovo da smo prihvatili kompletnu situaciju kao normalnu i taman kad postane jednolično, dogode se promjene. Pojačani razgovori pa galama prekidaju našu prigušenu atmosferu.…

više