događaji, vijesti, najave i aktivnosti Hrvata u Berlinu
ŠTORIJE IZ MALOG MISTA
piše: Jadran Šantić Šangarelo
U jedno naše lipo i šesno dalmatinsko misto, poza prvega rata doseli je jedan učitej da bi radi u misnu skulu. Sa sebon je doveja ženu čer i sina oboje roba 14,15 godin, i uselija se u jedan stan koji je bi napravjen za take situacije.
Stan ni bi derutan jerbo su ga učiteji malo duperali, i to zato jerbo se ni jedan ni zadrža više o jedne školske godine. I tako ti se ti naš „Profešur“ …kako su ga u mistu prozvali …čin je iz…
Marijan Gubina: “260 dana”
Cijela slika bila je jezovita, a naš se strah se povećao. Mislio sam da je to vrhunac straha. No, prevario sam se. I opet je nastala ta jezovita tišina, opet sekunda traje kao vječnost. Jedino što se može čuti je njihovo drhtanje tijela i naši brzi otkucaji srca. Ponekad se začuje tihi plač. Svakom sekundom, svakom minutom i satom bio sam u sve većem iščekivanju. Plašio sam se onoga što dolazi. Svake sekunde, minute, sata bio sam sve gladniji i žedniji. Neprestano sam, ne mareći za…
tekst i foto: Sandra Marelja Muić
A, snig je pa! Ljudi moji …ima li većeg čuda u Dalmaciji ove zimske sezone?! Zatrpao, napadao, pada i ne staje. Dica škole nemaju, ponegdje čak i nekoliko dana uzastopno. Ljudi ne idu na posao, ne mogu – snig je pa! Dobro ovi u Tirolu i četiri razreda škole završe, dobro nisu svi na dopisnoj nastavi, ja vam kažem. Snig u Dalmaciji je veće čudo nego da je Zdravko Mamić postao direktor Hajduka. Ili da je Fani osnovala humanitarnu zakladu za očuvanje prirode.…
ŠTORIJE IZ MALOG MISTA
piše: Jadran Šantić Šangarelo
Evo me u Zagreb, sidin u kabinetu za svojin stolon i gledan kroz ponistru kako snig sitno prši. Uvatilo me za pisat a bogami jeman materijala od moji prijateji iz Graca tako da mi je največa muka izabrat najboje barufe i stavit ji na kartu.
Jutros me javilo da u Gradac pada snig ka lud cilo jutro pa di je tu poštenje na more snig misto sunca i bura a u Zagreb jedva da ga se vidi kako pada.…
PUTOVANJA
piše: Nada Landeka
Pišem ovaj tekst kao poduzetnica, osoba koja život živi u krugu u kojem se najčešće sve vrti oko novca. Često sam pisala na tu temu, jer se kroz življenje neprekidno odražavalo da ukoliko nemam dovoljno novca nemam ni puno pravih prijatelja. Takvi su se ljudi, koji na život gledaju kroz prizmu novca skupili u blizini, poput jastrebova, i čekali. Čekali plijen. Puno patnje, puno trpljenja, teških i tužnih događaja proživljeno je radi novca i radi nekog prolaznog bogatstva koje je samo privid.…
Marijan Gubina: “260 dana”
Bio je to ugodan san. Gotovo da sam svjestan tog laganog ljetnog povjetarca što korača po mojoj postelji.
-Marijane, sine, brzo, ne boj se! …bile su riječi moga oca koji je uznemiren prekinuo moj san, uplašen jednako kao i ja. U naručju me iznosio iz sobe. Eksplozija… puno manjih eksplozija… lomovi stakla, crijepa… dim, plač majke, ružni jecaj sestara prekida moj san i pretvara javu u moru. U uskom…
Iseljeničke priče
piše: Drago Oršić
Prošli su, eto i izbori, pa onda i referendum, oboje, po mome osobnome mišljenju, onako kako je i trebalo biti. Izbori su pokazali da je narod ipak odlučio, ne dati svoj glas lopovima, koji su Hrvatsku, u ime Hrvatstva, brutalno opljačkali, nego pokušati sa drugima.
Da se razumijemo, osobno smatram, da i ti drugi nisu bezgriješni, ali moralo se nešto promijeniti, a izbor ne bijaše velik. No što i kako će oni napraviti, to …kako bi Zagorci rekli…
ŠTORIJE IZ MALOG MISTA
piše: Jadran Šantić Šangarelo
Ma ovu san štoriju bija zaudobija i da nisan u foje proštija kako nike strankinje iščedu naše Galebe ka možebitne očeve svojon dici …možda se ne bi ni sitija ove štorije iz moje mladosti.
Bilo je to ako se dobro spominjen 1968 užežin lita ,,,teman kad san završija sridnju skulu. Jedan moj prijatej iz Opuzena je odija u pomorsku skulu u Dubrovnik i tamo je jema jednega prijateja koga su zvali Đoko.…
Nek se pamti i spominja
piše: Nikola Šimić Tonin
Bio jednom jedan okretan insan i trebalo bi biti da je on pravi hodža, a opet, nije ni nalik drugim hodžama. I prija su se ovdi izminjivali hodže. Postavljani su vako i nako, pa opet, nijedan tako. Priko novina. Ovaj došo na avaz priko svi đerida. Sva su bosanska sela i vaka i naka, i uš i šuš, ali nigdi ni jedno nije priko đerida našlo hodžu. Selo je poveliko, zgusnuto, sve kuća na kući. To je selo imalo i svoj zapis od davnina, zvalo se Kotorsko. Turci nisu bili mukait prismrdit Kotorskom, oklen su…
Marijo Glavaš
Zemlju prodaju u vrećama
Malo po malo izvoze ju preko granice
tiho bez previše pompe kao da izvoze
krumpire dimnjake bilo što
Tu i tamo potpiše se koji papir stisne prava ruka
plati kome se treba platiti i onda opet tišina
Vreću po vreću u kamionima preko granice odvoze
zemlju svedenu na dva slova
Da nije plastike i najlonskih vreća netko bi mogao…