VON WEGEN TYPISCH DEUTSCH
von: Frank Poschmann
PROLOG “You are very welcome“. Wie oft wurde ich auf meiner diesjährigen Radreise so begrüßt? Ob in der Metropole Sofia oder in Russe an der Donau, in Negotin kurz hinter der serbischen Grenze oder in einer lauten Kneipe in Pancevo. „You are very welcome!“ Wie angenehm klingt dieser Gruß in der Fremde. Und es handelte sich zumeist nicht um eine hohle Phrase, nein, immer wieder wurde mir aufrichtige Hilfe zuteil. Ich denke an Tanja, eine junge Frau aus Orjahovo, Bulgarien. Stundenlang bemühte sie sich …
09 PRIČE
TAKO ZNANO A TAKO STRANO
ISELJENIČKE PRIČE …Iz naše arhive/objavljeno 28.12.2009.
piše: Emil Cipar
Konačno, konačno, stariji sin Krunoslav se ženi. Osjećaj koji je poznat samo roditeljima čija su djeca prešla tridesetu i o “bračnoj luci” i ne pomišljaju.
O Bože, koliko brige, koliko razmišljanja, pitanja što će biti s njima…, a o unucima – da ne govorimo.
– Bit će to mali svatovi. Samo najuža rodbina, nekoliko prijatelja… i to je to, kaže mi sin jesenas, kada me je posjetio, da mi obznani vjenčanje. – Negdje tamo potkraj
NAŠ JEZIK ZA JEDAN EURO
SUSRETI
piše: Emil Cipar
-A znaju li tvoja djeca naš jezik, ili su se i oni pošvabili? Pita me poznanica Seka, koju sretoh nedavno na Trödelmarktu u Remscheidu u Njemačkoj i koju nisam vidio godinama. -Mi smo našega Milana naučili da dobro govori naš jezik, skoro se ne primeti kad dođe dole da nije naš.
-Gdje misliš „dolje“ Seko? U Srbiji, ili u Zadru?
-E jebem ga …sad i ti. Ma mislim kad dođe dole u Jugu svejedno gde da dođe. A mogu ti reći da baš ni ne idemo često. Mirko bio…
HALLO …ICH BIN FRANK
erzählt vom Frank Poschmann
Hallo Sonja und Emil,
mit dem “du” geht schon in Ordnung. Ist auch für mich angenehmer. Zu den Fragen: verheiratet seit 1980 mit meiner lieben Frau Doris. Zwei Kinder, Felix 26 Jahre alt und Edda 24 Jahre alt. Von Beruf bin ich Sozialarbeiter. Zur Zeit bin ich hauptsächlich für die Martin-Luther Hauptschule in Iserlohn tätig. Geboren bin ich 1952 in Nachrodt in einem klassischen Arbeitermilieu. Zwei Geschwister. Schon immer hatte ich eine…
VON WEGEN TYPISCH DEUTSCH
VON WEGEN TYPISCH DEUTSCH
Wir kennen alle diese Vorurteile über Deutschen im Urlaub. Weisse Socken, Sandalen, Dreiviertelhose, Bierbauch, Gürteltasche, ADAC Reiseversicherung, Liegen im Hotel auf der Sonnenterasse mit Handtüchern schon vor dem Frühstück “reservieren”…
“Gott schütze uns vor Sturm und Wind, und Deutschen, die im Ausland sind.”
Das sind die häufigste Vorurteile über Deutschen in Ausland. Dazu kommt noch dass sie Bier trinken, kein Trinkgeld ausgeben, über…
DALI, DALI!
Ponekad se moraš od nečega malo odmaknuti da bi bolje vidjeo. Tako je to i mojemu slučaju. Proveo sam u Njemačkoj tridesetčetiriipol godine. Bila je to Moja Njemačka, Njemačka koju sam zavolio i u kojoj sam bio zadovoljan.
Ali več četiri godine živim u Hrvatskoj. Često …htio ja to ili ne, uspoređujem život, navike i običaje u Hrvatskoj s onima u Njemačkoj. I često nisam u pravu, jer Njemačka koja je u mojim uspomenama, nije Njemačka kakva ona stvarno danas jest.…
MEDALJON
SUSRETI
piše: Sonja Breljak
Nije da volim nakit, zlato ili srebro oko vrata, na resicama ušiju ili oko ruku. Ipak, nosim ponešto od toga. Tradicionalno … i kod nas su u Bosni, djevojčice već za rana dobijale naušnice. Nije tad bilo ovih suvremenih sredstava pa se i danas …iako sam tada imala tek par godina … sjećam još suza koje su pratile pravljenje rupica u ušima i prve zlatne naušnice. Kasnije …tamo uz krizmu, na dar od kume …dobih zlatni lančić s privjeskom crvena kamena,…
LOVČIĆ …ZABORAVLJENO SELO
Divan Skitnje
piše: Željko Mužević
Lovčić je jedno od pet tisuća hrvatskih sela koje proživljava svojevrsnu agoniju umiranja. Žitelja je iz dana u dan sve manje. Oni koji odlaze kod sv. Martina, na srednjovjekovno groblje, puno je više od onih koji dolaze na ovaj svijet. Zvonjava grobljanske crkve utišala je plač novorođenčadi, sve je više onih koji putem ka Stupniku, kroz šumu odlaze put Broda ili Požege. S kartom u jednom pravcu. Sa iluzijom o nekom boljem životu.
Dosta im je tavorenja u slijepom crijevu, gdje je i Bog rekao laku…
KUĆNO ISTRAŽIVANJE
IZ BILJEŽNICE ROBIJA K.
Mama je razrogačila oči i rekla je: “Jebate patak, stvarno će izabrat majmuna!” Tata je isto držao raskobečene oči i rekao je: “Čoviče, pa to je živa strava! Ako majmun bude izabran, najebali smo do balčaka!” Mama je rekla: “Biće izabran, trista posto! Imamo sriće ka govno vitamina! Ionako živimo ka pasi, još nam je samo majmun falijo!” Tata je rekao: “Ma ne mogu virovat da će izabrat majmuna, prosto naprosto ne mogu virovat! To bi bijo horor film, čoviče!” Onda je moja sestra Damjana okrenila se…
NA KAVI
SANJINE PRIČE
piše: Sanja Pilić
Ženska ima lice groba. Malog, sprčkanog, zemljanog, s pokojim kamenom. Druga ženska ima lijepo lice, pravilno, s razmaknutim očima i ružičastim obrazima. Sjede u kafeteriji. Žena grob zove se Anina. Žena razmaknute oči zove se Marina.
– Da – kaže Anina – moj život bio je težak. – Pogledaj moju majku, s tim krhkim tijelom. Vadi crno-bijelu fotografiju. – Krhka. U toj selendri. …